Stavovi RK SKJ u Srbiji, povodom referenduma o novom Ustavu Komunisti su protiv kapitalizma u Srbiji! Građanima Srbije ponuđen je Ustav po principu: uzmi ili ostavi (i u tome se kopiraju zapadni pregovarači). Ništa se ne može menjati, nema javne rasprave. Zato se vladajuće političke snage koje na ovaj način prave temelj naše kuće ne mogu deklarisati kao demokratske. Dešava se ono što je i realnost: građanin ne može da utiče na svoju sudbinu, na temeljna politička pitanja. Glasanje od deset sekundi svake četvrte godine je deo, a nikako i suština demokratije. Ustav se ne pravi za Brisel, već za građanina Srbije. Ovaj ustav će biti kratkog veka, jer razbijanje Jugoslavije još nije završeno: na redu je Kosovo i Metohija, već se čuju zahtevi iz preševske doline, Sandžak je trusno područje. Jedan deo medija propagira, zarad pritiska na građane, da je ovo prvi postkomunistički ustav i da je Srbija zadnja zemlja u tranziciji koja uvodi demokratiju. To nije istina jer privatizacija je započeta već ustavom iz 1990. godine, a SPS nije levica jer kriterijumi za to su: odnos prema radničkoj klasi i prema međunacionalnim odnosima. Stanje u tim oblastima u proteklih 17 godina dokazuje da od levice nema ni slova. Sramotno je ucenjivati građane sa uvodnim delom Predloga ustava u kojem stoji da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije sa suštinskom autonomijom. Koministi Jugoslavije u Srbiji su za takav položaj Kosova i Metohije, ali ne po ovom scenariju ostvarivanja. Ovakav položaj K i M određen je i Ustavom iz 90-tih, pa sada realno nije u sastavu Srbije već samo po Rezoluciji UN 1244. Međunarodna zajednica pod patronatom SAD ni to nije ostvarila jer nema vojske na granicama, niti ima carine, itd. Pregovori u Beču obična su farsa, a Albanci, po saopštenju UNMIK-a neće izaći na referendum. Vlada Srbije morala je javnosti ponuditi kako zamišlja visoku autonomiju i program jačanja međunacionalne tolerancije i multikulturalnosti (koji su za proteklih 25 godina značajno rušeni) na K i M, i da ovo pitanje bude isti dan, ali mimo Ustava na referendumu. Zbog ogromnog značaja Predloga ustava na sudbinu građana Srbije mi nismo za bojkot referenduma, već da građani Srbije izađu na referendum i glasaju po sopstvenoj savesti. Mi iz SKJ u Srbiji nismo za ovaj Predlog ustava zbog sledećih razloga: 1. U prvom članu stoji: „Redpublika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive...“ Ta odrednica ukazuje na to da u Srbiji ima prvo- i drugorazrednih građana i takva formulacija ne ostoji na primer u ustavima Francuske i Italije. U ovom članu Srbija se odriče principa nesvrstanosti, jer se jasno ukazuje na priključenje Evropskoj uniji, bez da se građanima argumentovano obrazložilo koje su tu pozitivne, a koje negativne posledice. Svi u horu „jednoumno“ hrle u EU, a mi smo za to da se građani na referendumu izjasne o priključenju NATO i EU. 2. Naše najvažnije protivljenje ovom Predlogu ustava odnosi se na deo o ekonomskim odnosima. Komunisti su protiv toga da se uvodi kapitalizam i da se na taj način Srbija vrati 66 godina unazad. Građani koji će glasati za ovaj ustav svoju sudbinu prepuštaju malim i velikim kapitalistima, bilo domaćim ili stranim. U „temelj naše kuće“ uopšte nije ugrađeno iskonsko ljudsko pravo, a to je „da čovek zajedno sa drugima odlučuje o rezultatima svoga rada“. Od davnina na crvenom barjaku radnika Srbije stoji zahtev „Samouprava“, i to je bila ta odrednica koja nas je razlikovala od zemalja Istočnog bloka i od Zapada. U Predlogu ustava jemči se pravo na rad, ali to milionu nezaposlenih u Srbiji neće ništa pomoći. Predsednik Republike ponosno izjavljuje da se ovim aktom ukida ropstvo u Srbiji. Skoro taj film nećemo gledati, ako znamo da su na hiljade radnika u najamnom položaju, rade na crno za mizerne nadnice, bez zaštite na radu, bez sindikata, godišnjih odmora, itd. Imaju jedino pravo na štrajk, iza čega slede otkazi. Ustvari ovaj ustav uvozi u Srbiju odnose čoveka prema čoveku „kao vuk prema vuku“ i u cilju većeg profita stvara moderne robove. Mi smatramo da će radnički pokret na ovim prostorima izrasti i jačati iz uslova eksploatacije i antiglobalističkog pokreta ¬– kad shvatimo šta nam multinacionalni kapital radi. Pošto se ovo neće samo od sebe desiti, na nama komunistima je da se ovi revolucionarni procesi što više ubrzaju i što pre ostvaruju. U 206 članova Predloga ustava ima samo jedna reč: „zaposleni“ (mi kažemo radnik-stvaralac), a na jednom mestu piše „sindikat“. Govori se o socijalnom dijalogu između poslodavca i sindikata, a dosadašnji rezultati tog foliranja demokratije jedino su pogodovali vlasniku kapitala kroz njegovo bogaćenje (vidi Zakon o radu). Ministar za privredu punim ustima najavljuje da se ukida društvena svojina za sva vremena! Tako su neki mislili i 1917-e i 1940-e. Kada se tvrdi da je privatna svojina svetinja i da je kapitalizam „med i mleko“ – mnogi zanemaruju istinu da svojinski oblik uopšte nije garancija za profitabilnost. Da ređamo na hiljade primera: „Enrona“ u SAD, raspad elektroenergetskog sistema u Kaliforniji, ekonomski bum Kine, itd. Uništavanjem velikog broja vodećih preduzeća u Srbiji i YU namerno ili dirigovano se desilo kao deo kontrarevolucije, a ne zbog tržišnih uslova. Zbog toga da ratni profiteri i tajkuni za što manje para dođu do vlasništva (stečajna mafija u Srbiji, privatizacija u Hrvatskoj, itd.). Članom 84. unazad 17 godina ratnim profiterima se oprašta pljačka društvene svojine. 3. Komunisti su protiv nove himne i grba sa krunom jer to nisu obeležja Republike već monarhije. 4. Autonomija Vojvodine nije za trgovinu i radi sticanja političkih poena. U proteklih 17 godina autonomija se brisala gumicom i vraćala kašičicom. Pošto je autonomija diktirana od srpskih radikala, mi komunisti smo protiv. Ni u jednom ustavu sveta ne piše koliki će biti budžet jednog dela teritorije (za Vojvodinu „najmanje 7 posto“). Računica se ne može izvesti jer nisu navedene nadležnosti Vojvodine. Pokrajini i lokalnim samoupravama vraća se imovina, ali ne piše koji deo, već će se to doneti zakonom. To za Vojvođane znači da će se u narednom periodu morati voditi rovovska borba za svaki pedalj autonomije. Komunisti su za autonomiju Vojvodine iz Ustava SFRJ iz 1974. godine, ali bez odredbi da Vojvodina bude „država u državi“ Srbiji. Sudbina poljporivrednog zemljišta nije zaštićena, dok na sceni tutnji pljačka zemljišta velikih kombinata i dobrih zemljoradničkih zadruga (za to je zaslužan G17plus). 5. Na deo po pitanju međunacionalnih odnosa, ne bi bilo većih primedbi da nema ključnog problema: da ta oblast života i rada ne zavisi od političkih snaga koje su na vlasti! Početkom 90-ih Srbija se delila na prvo- i drugorazredne građane, biti Srbin bilo je profitabilno zanimanje, posle 2000-e donošenje zakona o izjednačavanju prava partizana i četnika, itd. Na svim jugoslovenskim prostorima još uvek dominiraju nacionalisti svih boja: oni su tragično unazadili Srbiju i naneli najveću štetu sopstvenoj naciji. Nema garancija u Predlogu ustava za razvoj međunacionalnih odnosa u Srbiji, što bi inače značajno omogućilo i međusobno uslovilo razvoj društvenih i ekononmskih odnosa u zemlji. oktobra 2006. Savez komunista Jugoslavije u Srbiji

Poštovani posetioče!

Vrlo je verovatno, da je Savez komunista tvoja partija!

Zato NE OKLEVAJ - PRIDRUŽI SE!