S.
MIROSAVLJEVIĆ, 25. oktobar 2006
BEOGRAD -
Od naizgled retkog tumora štitaste žlezde koji je
pre deset godina zauzimao svega jedan odsto od svih
zloćudnih tumora, u poslednjoj deceniji, broj
obolelih je - udvostručen. Iako još nema preciznih
podataka o razlozima porasta broja obolelih, oni se
mogu dovesti u vezu sa bombardovanjem kojem smo pre
sedam godina bili izloženi.
Govoreći o ovom problemu, profesor dr Radan Džodić,
naš ugledni onkohirurg iz Instituta za onkologiju i
radiologiju Srbije, ukazuje da od raka štitaste
žlezde najviše obolevaju pacijenti u šestoj i sedmoj
deceniji, ali da broj obolelih raste i među mladima.
- Kod dece i adolescenata karcinom štitaste žlezde
se u našim uslovima dijagnostikuje kad već imaju
metastaze u vratu. Trećina njih ima čak i udaljene
metastaze na drugim organima, obično na plućima -
objašnjava naš sagovornik. - Izgledi kod ovog
malignog tumora u dečjem uzrastu, su srećom dobri
naravno uz adekvatno lečenje.
Dijagnostikovana u ranom stadijumu bolest je
operacijom izlečena.
- Hirurg koji se bavi tumorom štitaste žlezde može
da napipa tumor manji od 10, pa čak i pet milimetara
- precizira dr Džodić. - Ultrazvučni pregled vrata,
određivanje hormona ove žlezde, ali i svih ostalih
produkata koje ovaj organ luči takođe su od
presudnog značaja. Prema rečima našeg sagovornika,
veliki broj bolesnika na prvi pregled dolazi sa već
uznapredovanim zloćudnim tumorom ali i oni koji su
nekorektno operisani. Ponovne operacije veoma su
rizične, pa čak i smrtonosne. Posle hirurškog
zahvata često je neophodna terapija radioaktivnim
jodom, bilo zbog ostatka tumora u vratu, ili njegove
proširenosti na ostale organe.
- Do ove
godine, tokom proteklih 12, u Srbiji su bile svega
dve postelje za terapiju jodom i to u Institutu u
Sremskoj Kamenici - kaže dr Džodić. Otvaranjem još
dve "olovne" sobe u Kliničkom centru u Kragujevcu,
situacija je nešto bolja, ali nimalo zadovoljavajuća,
jer nam je u ovom trenutku neophodno barem još 20
postelja. U Beogradu, koji ima najstariji Medicinski
fakultet, Institut za nuklearnu medicinu i Institut
za onkologiju i radiologiju Srbije, nema ni jedne
postelje što je sramota za naše društvo.
