Velike i male sile            Pojava “otpisanog”  komunizma i komunista u  svetskom  ideološkom ratu  (Rezolucija Saveta Evrope o zločinima komunizma, Buš o Lenjinu i komunizmu) baca više svetla  i na agresivno  ponašanje SAD na Balkanu, posebno u Srbiji, državi u kojoj su komunističke tradicije  snažno  prisutne  u svesti većine njenih građana. Činjenica da su SAD neposredno angažovane na stvaranju nezavisne države  Kosovo , sa perspektivom da ga, kao Nemačka 1941, prikljuce Albaniji, što je neprijateljski akt prema Srbiji, zahteva kvalifikaciju SAD kao opasnost po bezbednost naše države.  I procenu njihovih  i naših ciljeva , mogućnosti i akcija  u toj situaciji. Posle napada otetim avionima na Njujork i Vašington 11.septembra 2001.godine drastično se izmenio pojam velike sile. Istovremeno, neke male zemlje i politički pokreti, poput  Čečenije i Al Kaide , postaju značajan međunarodni faktor. One su uzdrmale svetske imperije  kao Rusku federaciju i SAD, naročito ovu drugu. Objavljujući svetski rat Al Kaidi, SAD su priznale da imaju posla sa sebi dostojnim protivnikom, imenujući ga kao islamski ekstremizam, medjunarodni terorizam itd. Iako formalno nepovezan, taj pokret obuhvata niz  nezavisnih i nesvrstanih zemalja odlučnih da jednom za svagda ukinu neravnopravnost i eksploataciju ljudi, nacija i rasa od strane bogate manjine. Najveća snaga ovog pokreta je u samosvesti da je zapadna demokratija laž i da samo silom mogu doći do svojih prava.          Da su SAD ranjive i slabootporne na agresiju da se zaključiti iz stalno prisutnog paničnog straha od novih napada Al Kaide. Teško je prihvatiti SAD kao  “jedinu preostalu svetsku silu” ako je, u vreme napada na Svetski trgovinski centar, panika zavladala i u  državnom vrhu, uključujući i predsednika SAD! Posle uspešnih početnih vojnih operacija u Avganistanu i Iraku nastupila je faza gerilskog rata u kome su SAD inferiorne. Prirodne katastrofe ( uragan Katrin i neke druge) otkrivaju neorganizovanost države i totalno odsustvo rukovođenja i  ljudske solidarnosti u otklanjanju posledica istih, ali i u preventivi. Nemoć da “ preostala supersila” pobedi “terorizam i islamski ekstremizam” konstatovao je nedavno i Nacionalni obavestajni savet SAD u dokumentu “ Kretanje u globalnom terorizmu – implikacije na SAD” zaključkom :” Islamski ekstremizam se ne povlači, vec metastazira širom sveta”. Ideološki ograničen američki um teško prihvata činjenicu  da se ne radi o “ terorizmi i ekstremizmu” već o milionima nacionalno i socijalno ugnjetenih ljudi koji se bore za svoja ljudska prava. To je klasni rat u koji je Dz.Buš nedavno svrstao i komuniste, pomenuvši čak i Lenjina!          Njihov protivnik (države Bušove “ osovine zla” ) nisu više “obojeni” iz doba kolonizacije i vremena koje opisuje Perl Bak. To su zemlje i narodi sa razvijenom političkom svešću, naukom i tehnologijom, uz to i bogate. Njihov moral daleko prevazilazi odavno posustalo i umorno zapadno društvo. Teško da bi ijedna zapadna zemlja mogla tako precizno i odlučno izvesti operaciju napada na Svetski trgovački centar. Sve to čini ih i vojnom silom sa mogućnostima proizvodnje i oružja za masovno uništavanje i njegovu primenu u diverzantskom i gerilskom ratu protiv zapada, od čega on  najviše i strahuje, čak više nego od ruskih projektila.          Srbija se , ne svojom voljom, našla u žiži američkog interesa danas i jedan je od prioriteta njene spoljne politike, ne toliko bitan  za trenutnu situaciju u svetu koliko za dugoročni razvoj zapadnog društva. Srbija, kao i ostale nekadašnje jugoslovenske republike, prete i dalje SAD ideološkom destrukcijom . One su dokaz  uspešnosti komunizma na svim poljima ljudske delatnosti i provokativan primer koji slede mnoge nerazvijene i nesvrstane zemlje i danas . Na to podsećaju Mendeline reči “ Svi smo mi Tito”. Jugoslovensko “ne” (ne samo 1948) velikim silama odjekuje i danas širom planete. Mnoge od malih zemalja, koje je svojevremeno Jugoslavija materijalno i moralno podržala u toku borbe za nacionalnu nezavisnost, danas su najveća opasnost za bezbednost SAD. SAD žele izbrisati jugoslovenski komunizam iz sećanja današnjeg sveta i to po svaku cenu. Jugoslavija se pokazala kao “tvrd orah”. Zato su jedino na ovom prostoru podstakli građanski nacionalni rat 1991. Komunizam u Srbiji pokazao se najžilavijim. Ona je još jedina nezavisna bivša jugosovenska republika koja se opire EU I NATO, što je bila i Titova politika. Stevan Mirković, predsednik UO "Centar Tito" Napomena urednika sajta: General Mirković, u svom tekstu pominje i rezoluciju Saveta Evrope o zločinima komunizma. U dnevnom listu "Politika", 27.1.2006. godine, tim povodom objavljen je članak pod nazivom "Lov na veštice ili istinu". Preneću iz njega, za sada, samo reakciju poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa, inače poslanika u navedenom parlamentu, koji je donošenje ove rezolucije prokomentarisao sa: "Neka se stide oni koji pokušavaju da preobrate žrtve u dželate, heroje u kriminalce, a komuniste u naciste".

Poštovani posetioče!

Vrlo je verovatno, da je Savez komunista tvoja partija!

Zato NE OKLEVAJ - PRIDRUŽI SE!